Uslovi za zaposlenje u Švajcarskoj za osobe koje nemaju EU pasoš
Ovi uslovi su preneti i prevedeni sa zvaničnog sajta (link) i predstavljaju osnovna pravila koja se odnose na sve strane koji žele da rade u Švajcarskoj a nemaju državljanstvo EU/EFTA zemlje odnosno odnosi se na sve poslodavce koji žele da zaposle radnike izvan EU:
- Lica se prihvataju kada je u opštem ekonomskom interesu.
- Autorizacija se odobrava samo ukoliko utvrđene kvote nisu iskorišćene.
- Državljani trećih zemalja mogu biti angažovani samo ako niko sa jednakim kvalifikacijama ne može biti pronađen u Švajcarskoj ili u državi članici EU / EFTA.
- Prihvataju se samo menadžeri, stručnjaci i drugi kvalifikovani radnici. „Kvalifikovani radnici“ prvenstveno su nosioci visokoškolskih kvalifikacija (tj. sa diplomom univerziteta ili univerziteta primijenjenih nauka) koji takođe imaju specifičnu tehničku ekspertizu i nekoliko godina profesionalnog iskustva. Kriteriji za integraciju će se takođe uzeti u obzir prilikom izdavanja dozvola boravka: sposobnost prilagođavanja novom zanimanju i društvenom okruženju, jezičkim veštinama i starosnoj dobi.
- Plata i uslovi rada takođe moraju biti ekvivalentni onima koji se odnose na švajcarske stanovnike.
Postoji odgovarajuća procedura, koju poslodavac mora da ispuni, kako bi dobio odobrenje da zaposli radnika izvan EU i kako bi taj radnik onda mogao da dobije radnu dozvolu i trajni boravak u Švajcarskoj. Ta procedura je propisana i dealjte možete pogledati na linku. U koliko ne posedujete visoko obratovanje i vrlo specifične veštine, prilično je teško dobiti radnu dozvolu. Postoje i određene grupe zanimanja, za koje ne treba diploma univerziteta, a koja su deficitarna u Švajcarskoj (medicinsko osoblje, električari, vozači, kuvari, konobari, frizeri..) i za njih je moguće lakše dobiti radnu dozvolu.
Uslovi za zaposlenje u Švajcarskoj za osobe koje imaju EU pasoš
U koliko imate EU pasoš, pronalaženje posla kao i sva ostala dokumentacija je mnogo jednostavnija. U koliko imate pasoš EU-25/EFTA zemlje (u tu grupu ne spadaju: Bugarska, Rumunija i Hrvatska i građane tih zemalja važe posebna pravila koja možete pročitati ovde) i bićete zaposleni na period duži od tri meseca potrebno je da imate prijavu boravka. Prijavite adresu na kojoj se nalazite lokalnoj kancelariji (Einwohnerkontrolle) u mestu gde živite. Od vas će tražiti odgovarajuća dokumenta (ličnu kartu ili pasoš) i izjavu o angažovanju od poslodavca ili potvrdu o zaposlenju (ugovor o radu).
Vrste radnih dozvola u Švajcarskoj
Ne postoji vremenski okvir za izdavanje radne dozvole: u koliko je aplikacije uredno popunjena i sadrži svu potrebnu dokumentaciju izdavanje radne dozvole može trajati od par nedelja do par meseci. Postoji nekoliko vrsta radnih dozvola:
- L dozvola – kratkotrajna dozvola – za ugovore o radu od 4 do 12 meseci. U izuzetnim slučajevima moguće je produženje vize do 24 meseca u koliko radnik radi za istog poslodavca. Takođe ova viza se izdaje studentima koji studiraju u Švajcarskoj.
- B dozvola – boravišna dozvola – izdaje se na godinu dana i obnavlja se svake godine strancima koji rade u Švajcarskoj na neodređeno vreme. Porez se plaća u izvornoj zemlji (Taxes are levied at source).
- C dozvola – trajna boravišna dozvola – izdaje se kada stranci provedu deset godina u kontinuitetu u Švajcarskoj. Državljanima Amerike i Kanade izdaje se nakon 5 godina života u Švajcarskoj. Držalac C vize može da menja poslodavca i živi u bilo kom kantonu. Porez se više ne plaća u izvornoj zemlji (Taxes are no longer levied at source).
Više o drugim tipovima radnih i boravišnih dozvola možete pogledati na ovom linku.
Saveti za traženje posla u Švajcarskoj
- Poslovi se najbolje nalaze preko lične preporuke odnosno ako neko vas preporuči poslodavcu. U tom slučaju veoma je bitno da ne prokockate nečije poverenje (naročito tokom probnog rada prvih par dana).
- Konkurencija je ogromna i prilično je teško naći posao. Budite uporni i konkurišite na više mesta od jednom. Takođe budite i strpljivi pošto nekada je potrebno više vremena pre nego što poslodavac reši kog kandidata će zaposliti ili pozvati na dodatni interviju ili probni rad.
- Nemojte samo konkurisati elektrosnki za posao, već se potrudite, saznajte više o kompaniji za koju konkuričete, ištampajte CV i ostalu dokumentaciju i probajte tamo lično da konkurišete za posao.
- Obavezno ponesite preporuke od prethodnog poslodavca u koliko imate. Prethodni poslodavac dužan je da vam da preporuku na vaš zahtev.
- Koristite LinkedIn, održavajte vaš profil tamo, pratite kompanije koje vas zanimaju i za koje bi ste voleli da radite
- Na profilima socijalnih mreža (prvenstveno Facebook) nemojte kačiti nešto što može odvratiti poslodavca da vas zaposli ili zaključajte profil tako da mogu da ga vide samo vaši prijatlji.
Gde pronaći oglase za posao u Švajcarskoj?
- Prvo pogledajte ponudu poslova na našem sajtu
- Pogledajte ostale popularne sajtove za poslove: JobWinner, JobUp (za poslove u Francuskom delu), JobScout24, Jobs, Monster.ch, NZZ Jobs (za poslove u nemačkom delu)
Prosečne plate u Švajcarskoj (2017)
Prosečna plata u Švajcarskoj je među najvišima u svetu ali i života su tkođe među najvišima u svetu. (Samo stanarina može koštati četvrtinu ili čak i trećinu plate!) Prosečna plata u Švajcarskoj iznosi oko CHF 6,250, i u konstantnom rastu je od 2010 godine.
Prosečno domaćinstvo u Švajcarskoj ima prihode od CHF 9,946, i mesečno raspolaže (monthly disposable income) sa blizu sedam hiljada franaka, tačnije CHF 6,957 (link). Nakon poreza i svih životnih troškova, prosečna porodica u Švajcarskoj može mesečno da uštedi 14% ukupnh prihoda odnosno oko CHG 1,388 mesečno.
Takođe, u Švajcarskoj ne postoji pojam „minimalna plata“ (osim u određenim sektorima npr. hotelijerstvo) odnosno plate su prepuštene tržištu i zakonu ponude i potražnje za radnom snagom. Švajcarski glasači su 2014 godine odbili predlog da se uvede minimalna cena rada u iznosu od CHF 22 na sat (koja da je izglasana bila bi najviša na svetu).
Plate u Švajcarskoj isplaćuju se jednom mesečno, i primenjuje se sistem od 13 plata mesečno. To znači da se dogovorena godišnja plata isplaćuje u 13 mesečnih rata, dok se poslednjeg meseca u godini dobijaju dve plate. U koliko ste zaposleni na period kraći od godinu dana, 13. plata biće vam isplaćivana, proporcijalno dužini ugovora, na kraju svakog meseca.
Prosečne plate po zanimanjima u Švajcarskoj
Spisak ispod predstavlja prosek plate u celoj državi za određena zanimanja, za prvu godnu (bez povišica). U pitanju su mesečne bruto plate su u švajcarskim francima (CHF).
- Frizer – 2.601
- Cvećar – 3,800
- Grafički dizajner – 3,800
- Asistent u prodaji – 3,900
- Stolar – 4,018
- Poštar – 4,031
- Pekar – 4,051
- Auto Mehhaničar – 4,450
- Farmer – 4,500
- Kondukter u vozu – 4,558
- Software developer – 4,608
- Vozač autobusa – 4,858
- Zubni higijeničar – 4,930
- Fudbaler – 5,400
- Građevinski inženjer – 5,411
- Novinar – 5,551
- Socijalni radnik – 6,246
- Pilot – 6,576
- Učitelj (osnovna škola) – 7,398
- Bankar (kreitni menadžer, menadžer rizika) – 7,788
- Vojni oficir – 8,142
- Sveštenik – 9,084
- Javni tužilac – 10,400
- Glavni bolnički lekar – 12,848
- Član kabineta (vlade) – 37,083
Ugovor o radu
Ne postoji propisan ugovor o radu, mada mnoge firme koriste Opšti ugovor o radu (GAV) koji obično pokriva trajanje zaposlenja, probni period, prekid radnog odnosa, i otkazne rokove. Par napomena:
- Ugovor na neodređeno vreme može raskinuti bilo koja strana uz poštovanje otkaznih rokova. Strana koja daje otkaz mora dati pismeno obrazloženje svoje odluke. U bilo kom momentu ugovor se može raskinuti ako su i poslodavac i zaposleni saglasni sa tim
- U toku probnog rada, obe strane mogu raskinuti ugovor u bilo kom momentu uz rok od sedam dana. Nakon probnog perioda, ugovor može biti raskinut na kraju bilo kog meseca, uz rok od mesec dana u prvoj godini i rok od 2 meseca u period od druge do devete godine rada. Posle devet godina rada otkazni rok je 3 meseca. Poslodavci mogu promeniti ove odredbe u ugovoru o radu zato je bitno da dobro pročitate sve stavke ugovora o radu.
- Švajcarski zakon pokriva i određene situacije gde se otkaz smatra nefer ili nezakonitim. To uključuje seksualnu orijentaciju, pripadnost političkoj partiji ili religioznoj grupi, pripadnost sindikatu, kada radnik nije u stanju da radi zbog bolesti, trudnoće ili nesreće.
Da li strani studenti u Švajcarskoj imaju pravo da rade?
Strani studenti iz EU/EFTA imaju pravo da rade maksimalno 15 radnih sati nedeljno dok traju semestri i 100% u toku raspusta. Ovaj rad mora biti prijavljen imigracionom odelenju.
Strani studenti izvan EU/EFTA mogu da počnu da rade tek nakon šest meseci od početka studiranja. Rad mora biti prijavljen imigracionom i ono će im izdati odgovarajuću radnu dozvolu. Studenti poslove mogu pronaći u novinama, na sajtovima za traženje posla, u udruženjima studenata na univerzitetu ili na samom univerzitetu. Spisak poslova koje nude univerziteti nije objedinjen pa morate pretraživati svaki univerzitet posebno, a linkovi do sajtova za poslove na univerzitetima možete pronaći na ovoj adresi.
Rad na crno
Teorija:
Rad na crno nije dozvoljen! Radeći na crno nemate nikakva prava kao radnik i ne štiti vas ni jedan zakon a poslodavac nema obavezu da vas u opšte plati. U slučaju povrede na radu ili invaliditeta nećete dobiti nikakvo obeštećenje. U koliko vas kontrola uhvati da radite bez radne dozvole možete dobiti visoku kaznu i biti deportovani iz Švajcarske, i dobiti zabranu ulaska u Švajcarsku narednih 5 godina.
Praksa:
Naši ljudi se dovijaju na razne načine i rade na crno u Švajcarskoj razne poslove.
Devojke, žene i bake često u Švajcarskoj je čuvaju decu za novac. Ostaju sa turističkom vizom 3 meseca (koliko je moguće i onda odlaze kući a njih smenjuje neka druga dadilja i tako se rotiraju. I ako možda na pri pogled ne deluje – i čuvanje dece se takođe smatra radom na crno, ali se teško proverava i dokazuje. Osobe koje znaju neki strani jezik (Nemački, Francuski, Italijanski) mogu da čuvaju i decu Švajcaraca ili stranaca, dok žene koje znaju ex-yu jezike su ograničene samo na čuvanje dece naših ljudi u Švajcarskoj. Često pored plate koje primaju za svoj rad, imaju obezbeđen i smeštaj i hranu odnosno žive u kući porodice kojoj čuvaju decu.
Muškarci iz ex-yu zemalja najčešće rade na crno na građevini ili u kuhinjama restorana. Oni za poslodavce predstavljaju jefinu radnu snagu pošto poslodavci za njih ne plaćaju nikakve doprinose niti osiguranja. U koliko kontrola uhvati radnike bez dozvole kaznu će platiti poslodavac odnosno firma koja vodi gradilište. Kazne su izuzetno visoke i mogu biti od 30,000 – 50,000 franaka pa čak i više! Rad na građevini je prilično riskantan pošto su veće šanse da se povredite ili trajno narušite svoje zdravlje ili nastradate na nekoj nesreći na gradilištu.
Radno vreme
Švajcarski zakon ogračiava maksimalno radno vreme na maksimalno 45 radnih sati nedeljno za industrijske radnike, kancelarijsko osoblje, tehničko osoblje i prodavce u velikim prodajnim lancima. Za sve ostale radnike gornji limit je 50 sati nedeljno.
Prekovremeni rad mora biti plaćen 125% u odnosu na redovnu platu ili, uz saglasnost radnika, zamenjen istom količinom slobodnih radnih sati. Za privremeni rad noću, nedeljom ili u toku državnih praznika, zakon o radu dozvoljava kompenzaciju za slobodno vreme za samo 10% vremena, koja ne može biti pretvorena u novac (sem u slučaju da je radni odnos pri kraju).
Pravo na godišnji odmor je takođe osigurano u zakonu. Poslodavac mora dozvoliti svim radnicima minimalno četiri nedelje godišnjeg odmora godišnje. Za radnike i praktikante ispod 20 godina starosti poslodavac je dužan da obezbedi najmanje pet nedelja gorišnjeg odmora. Poslodavci često daju više slobodnih dana od zakonskog minimuma, naročito radnicima koji rade više godina za istog poslodavca.
Nepuno radno vreme
U Švajcarskoj radnici su često plaćeni za pozicije na osnovu procenta punog radnog vremena. Pozicija sa 100% znači puno radno vreme, do 45-50 radnih sati nedeljno, zavisno od sektora.
Pozicija sa 90% radnog vremena, obično znači dva dodatna slobodna dana mesečno (odnosno da radite devet od deset radnih dana). Pozicija sa 50% radnog vremena bi mogla da znači da se jedne nedelje radi dva dana a iduće tri. Tačan raspored mogu dogovoriti poslodavac i radnik.
Ovakav rad ima i neke prednosti: na primer ako poslodavac nudi 4 nedelje godišnjeg odmora to znači da i radnik sa 50% radnog vremena ima pravo na četiri nedelje plaćenog godišnjeg odmora (plaćenih po plati od 50%), odnosno umanjenje radnog vremena ne umanjuje pravo na godišnji odmor u istom procentu.
Izostajanje sa posla
Postoji nekoliko slučajeva kada je moguće izostati sa posla:
- bolovanje – poslodavci uglavnom traže uverenje od lekara ako niste došli na posao duže od dva uzastopna dana. Zakon nalaže da poslodavci isplaćuju plate u ograničenom periodu zbog kog su radnici prisilno sprečeni da rade zbog bolesti. Poslodavac je takođe dužan da omogući do tri dana bolovanja zbog bolesti deteta (uz lekarsko uvrenje).
- mladalački odmor (Jugendurlaub) – radnici i praktikanti mogu dobiti do pet radnih dana godišnje. Često se ovo daje u slučajevima venčanja, rođenja deteta, smrti rođaka osobe ili prijatelja ili za preselenja. Važi za privatni sektor (javni sektor je uređen drugim zakonima).
- trudničko odsustvo – zaposlene ili samozaposlene žene (preduzetnice) imaju pravo na trudničko odsustvo. Isto pravo je dozvoljeno i ženama koje rade u muževljevoj kompaniji (bez plate). U toku 14 nedelja odsustva imaju pravo na 80% prosečne plate pre odlaska na trudničko bolovanje. Pošto je ovo prilično opširna tema više informacija možete pronaći u zvaničnim pamfletima: Trudnoća i majčinstvo – zaštita prava radnika (na Engleskom jeziku) ili Mutterschaft – Schutz der Arbeitnehmerinnen (na nemačkom jeziku).
Doprinosi
Ovo je vrlo kompleksna tema i informacije koje su prezentovane su ilustrativne prirode. Potražite detaljno objašnjenje na sajtu kantona u kom radite ili od finansijskog savetnika. Iznosi i procenti koji se skidaju bruto plate:
- AHV – starosno penziono osiguranje, osiguranje u slučaju invaliditeta (IV) i gubitka prihoda (EO): 5.05% (tzv. prvi stub)
- ALV – osiguranje u slučaju nezaposlenosti: 1%
- BVG – penziono osiguranje – profesionalno (zavisnosti od godišta osiguranika i plana osiguranja): oko 7.5% (tzv. drugi stub)
- NBU – osiguranje u slučaju nezgode van radnog mesta: od 0,7 do 3,5%, zavisi i od sektora rada.
Poslodavac je dužan da uplaćuje u korist zaposlenih iste iznose za sve gore navedeno sem osigranja u slučaju povrede van radnog mesta (osiguranje na radnom mestu BU plaća samo poslodavac). Doprinosi zavise i od mnogih drugih faktora (da li ste oženjeni/udati, koliko dece imate i sl) a tačne iznose vaših doprinosa možete izračunati na sledećem linku. Zdravstveno osiguranje je obavezno, ali možete da sami odaberete osiguravajuću firmu i paket koje želite a doprinosi zavise od mnogo faktora (starosti osiguranika).
Penzionisanje u Švajcarskoj
Žene u Švajcarskoj mogu u otići u penziju sa 64 godine a muškarci sa 65. Penzionisanje je moguće i ranije ali ne pre 60. godine. Penzija zavisi od vaših izdvajanja u tzv. prvi i drugi stub ali i treći (privatne fondove). Penzioni sistem Švajcarske ocenjen je kao 5. najbolji u svetu od strane Univerziteta u Melburnu i konsultantske kuće Mercer. Bolje fondove imaju Danska, Finska, Australija i Švedska (link).